Vreme u lice smeje se
Uzalud tražim tvoje korake
Ne mogu pobeci
Ovde drži me sećanje

Nisam imao hrabrosti
Sve svoje snove u stvarnost pretvoriti
Ovaj grad još budan je
On cuva sve što smo imali,
Jos zovu glasovi kroz noć

Sve podseća na miris jeseni
U meni ostaje jos navika
Bezbojna slika na velikom zidu
Ja još ne vidim sjaj

Iz tvojih očiju dopire nesklad
Nekih poznatih priča
Sve mi se čini
Da ovaj mrak nosi odgovor

Negde sam nestao kao senka
Tražeći poslednji san
Čujem gromove
Nebo se bori za nas

Putevi vode naša srca
Do mesta gde krije se pitanje zašto

Još jedna zvezda pada na dlan
Koga je briga, želimo bolje
A oblaci kriju nam plavi bezbrižni svod

Molim te, vrati godine
Sunce posle oluje,
Goreće

Malo je vremena, i polako gubim sve
Letim do mesta gde dobro znaju me
Eto sad znaš
Nekad je lako gubiti bitku,
Ali je tesko dobiti rat

Na tebi osećam miris bludi
Ćutim jer sama sebi sudis
Svaki tvoj korak gazi po meni
Pre nego odeš razmisli pa kreni

Bežim i krijem se gde ima ljudi
Kraj druge ležem, kraj tebe budim
Ne mogu više, necu da bežim
Umor me obara i mirno ležim

Moj život si ti
Iako to ne želim
Hoću da zadnji prođem kroz cilj
A ti me vučes prvi prolazim

Gazim po tlu od tankog leda
Bežim jer neću da se predam
Senka me tvoja u stopu prati
I hoće tebi da me vrati

Bežim i krijem se gde ima ljudi
Kraj druge ležem, kraj tebe budim
Ne mogu više, neću da bežim
Umor me obara i mirno ležim

Gledam na sat, reči su suvišne
Tiho polako, vreme odmiče
I ponovo sam, sa stihom u ruci
Novi me dani odnose, ko zna gde

Tražim te, lutam i sanjam
Grešim, padam i ostajem dole
I ponovo ja, sa pesmom i suzama
Nemam gde dani me odnose

Zašto stalno tražim ruke kao tvoje
Zašto opet kradeš ove misli moje

Ovi dani brišu boje
Nose moje sve, čujes li molitve?
Stare pesme mi se vraćaju
Vetrovi dušu kidaju

Sve moje reči
Nisu dovoljne
Ništa sem tebe ne dotiče
Hladne hodnike srca

Ovi dani brišu boje
U očima kriješ pobedu
Umotan u noć pred svitanje
Ponovo plaćam stare dugove

Ja samo želim da znam
Da li pripadam
Tebi, jer nemam drugog izbora
Predugo bolestan od čekanja

Jesen je blizu, da li osećas?

Šta je to, što je svuda oko nas
Hiljadu ruku ima, obuhvata nas
Nosi u večnost, ka izgubljenom gradu
Skida sa nas skoro svaku nadu

Svi smo mi na koraku do dna
Umiremo a ne bude nas iz sna
Koji je samo noćna mora
Živimo ga jer živeti se mora

Pogledaj u oči crnog anđela
Pogledaj gde će duša ljudima
Pogledaj da li si i ti tu
Da li živiš u tom lošem snu

Gorke kapi kiše na tvojim usnama
Dok zvona zvone, lica te zovu
Ulice nose jedan nervozan dan

Duboko negde još čuvaš nekih hiljadu razloga
Da promeniš sebe, da napustiš kuću
Koja zove se strah

Daj mi ruku sada, odvedi me gde je nebitno sve

Noc koja dolazi podseća oči na san
Svetla se gase, gledas ka nebu
Taj beskraj zove te.

Tvoj lik je sad senka prošlosti
U moru secanja još postojiš

Hodam sam kao u pustinji
Vetrovi sve su odneli

Kad si sama biraj put do mene
Tu gde stojiš nema nikoga zar ne
Ti si spas kada loše krene
Ja sam tvoj, ja sam tvoj!

Davno su naši bogovi
Uzeli ljubav sreću bacili
Pamtiš li staze koje smo
Zajedno nekad gazili

Dan ko svaki isti je
Još jedan pokušaj da nađeš je
U gradu straha, ispod oblaka

Noć za pesmu gluva je
Molimo samo kad je najteže
O bože čuvaj je
Poslusaj moje reči, čuvaj je

Daj nam snage,
Mi stojimo tu, korak ka dnu
Daj nam snage,
Davno smo svi, posatali
Duhovi prošlosti

Kiša u našim očima
Ova je reč bila dovoljna
Nekad da vrati je
Do tvoje obale

Jednom kad srce prestane
Krila ce voditi kroz prostore
I možda nađeš je
Daleko negde možda nađeš je

Ko sam ja , u ovoj noći punoj nemira,
Dok spava svet naručen od tvorca našeg vremena
Umorna reč plovi po reci tuđih osmeha
I kao trn grebe joj lice nežnog kašmira

Poslednji put, ja gledam pticu u njenom koraku
Božanski smeh u ovom olujnom vremenu
Podižem bedem od svojih pesama
Da zaštitim nju ovde usnulu

Neka Sunce prati joj trag
Dok sanja bolji svet
Dok hoda putem istine
Stazama sudbine

Sedim a bledim,
Jer znam i želim da vredim
mislim samo o tebi.

Dodir poslednji spustam,
na prikrajak od dna,
skrojenog od gustoga caja,
kao umak od ocaja.

I lutam,
dok tebi
jos uvek plutam, ovako bludan,.
I gnevan,
jer pevam,
dok me gledas,
dok me pogledom streljas,
iz prikrajka, sa strane.

Dodir poslednji spustam,
na prikrajak od dna,
Ovoga našega