MIRIS JESENI
Vreme u lice smeje se
Uzalud tražim tvoje korake
Ne mogu pobeći
Ovde drži me sećanje
Nisam imao hrabrosti
Sve svoje snove u stvarnost pretvoriti
Ovaj grad još budan je
On cuva sve što smo imali
Jos zovu glasovi kroz noć
Sve podseća na miris jeseni
U meni ostaje jos navika
Bezbojna slika na velikom zidu
Ja još ne vidim sjaj
MOJ ŽIVOT SI TI
Na tebi osećam miris bludi
Ćutim jer sama sebi sudiš
Svaki tvoj korak gazi po meni
Pre nego odeš razmisli pa kreni
Bežim i krijem se gde ima ljudi
Kraj druge ležem, kraj tebe budim
Ne mogu više, neću da bežim
Umor me obara i mirno ležim
Moj život si ti
Iako to ne želim
Hoću da zadnji prođem kroz cilj
A ti me vučes prvi prolazim
Gazim po tlu od tankog leda
Bežim jer neću da se predam
Senka me tvoja u stopu prati
I hoće tebi da me vrati
ONA
Ko sam ja u ovoj noći punoj nemira
Dok spava svet naručen od tvorca našeg vremena
Umorna reč plovi po reci tuđih osmeha
I kao trn grebe joj lice nežnog kašmira
Poslednji put ja gledam pticu u njenom koraku
Božanski smeh u ovom olujnom vremenu
Podižem bedem od svojih pesama
Da zaštitim nju ovde usnulu
Neka Sunce prati joj trag
Dok sanja bolji svet
Dok hoda putem istine
Stazama sudbine
POSLE OLUJE
Iz tvojih očiju dopire nesklad davno poznatih priča
sve mi se ćini da ovaj mrak nosi odgovor
Negde sam nestao kao senka trazeci poslednji san
Cujem gromove nebo se bori za nas
Putevi vode naša srca do mesta gde krije se pitanje zašto
Jos jedna zvezda pada na dlan koga je briga
Zelimo bolje a oblaci kriju nam plavi bezbrižni svod…
Molim te, vrati godine
Sunce posle oluje goreće
Malo je vremena i polako gubim sve
Letim do mesta gde dobro znaju me eto sad znaš
Nekad je lako gubiti bitku ali je teško, teško je dobiti rat
DUHOVI PROŠLOSTI
Dan ko svaki isti je
Još jedan pokušaj da nađeš je
U gradu straha, ispod oblaka…
Noć za pesmu gluva je
Molimo samo kad je najteže
O Bože čuvaj je
Poslušaj moje reči čuvaj je
Daj nam snage,
Mi stojimo tu, korak ka dnu
Daj nam snage
Davno smo svi ostali
Duhovi prošlosti
Kiša u našim očima,
Ova je reč bila dovoljna
Nekad da vrati je
Do tvoje obale…
Jednom kad srce prestane
Krila će voditi kroz prostore
I možda nađeš je
Daleko negde možda nađeš je
Pobedi strah, i voli me….
JA SAM TVOJ
Tvoj lik je sad senka prošlosti
U moru sećanja jos postojiš
Hodam sam kao u pustinji
Vetrovi sve su odneli
Kad si sama biraj put do mene
Tu gde stojiš nema nikoga zar ne
Ti si spas kada loše krene
Ja sam tvoj, ja sam tvoj!
Davno su naši bogovi
Uzeli ljubav srecu bacili
Pamtiš li staze koje smo
Zajedno nekad gazili
DAJ MI RUKU
Gorke kapi kiše na tvojim usnama
Dok zvona zvone, lica te zovu
Ulice nose jedan nervozan dan
Duboko negde još čuvaš nekih hiljadu razloga
Da promeniš sebe, da napustiš kuću
Koja zove se strah
Daj mi ruku sada, odvedi me gde je nebitno sve
Noć koja dolazi podseća oči na san
Svetla se gase, gledaš ka nebu
Taj beskraj zove te...
DA LI PRIPADAM TEBI
Ovi dani brišu boje
Nose moje sve cuješ li molitve
Stare pesme mi se vraćaju
vetrovi dušu kidaju
Sve moje reči nisu dovoljne
Ništa sem tebe ne dotiče hladne hodnike srca
Ja samo želim da znam da li pripadam
Tebi jer nemam drugog izbora
Predugo bolestan od čekanja
Ovi dani brišu boje
U očima kriješ pobedu
Umotan u noć pred svitanje
Ponovo plaćam stare dugove
Jesen je blizu, da li osecaš?
OČI CRNOG ANĐELA
Šta je to što je svuda oko nas
Hiljadu ruku ima obuhvata nas
Nosi u večnost ka izgubljenom gradu
Skida sa nas skoro svaku nadu
Svi smo mi na koraku do dna
Umiremo a ne bude nas iz sna
Koji je samo noćna mora
Živimo ga jer živeti se mora
Pogledaj u oči crnog anđela
Pogledaj gde će duša ljudima
Pogledaj da li si i ti tu
Da li živiš u tom lošem snu
MISLI MOJE
Gledam na sat reči su suvišne
Tiho polako vreme odmiče
I ponovo sam sa stihom u ruci
Novi me dani odnose ko zna gde
Tražim te lutam i sanjam
Grešim padam i ostajem dole
I ponovo ja sa pesmom i suzama
Nemam gde dani me odnose
Zašto stalno tražim ruke kao tvoje
Zašto opet kradeš ove misli moje